II DEO

Svega tri meseca nakon prvog sletanja na Mesec, Beograd su posetili članovi posade „Apollo 11“ misije. Jedan od glavnih domaćina bio je i Milivoj Jugin, odmah uz Josipa Broza Tita. Astronauti su nekoliko dana proveli u Beogradu. Doček je bio nezapamćen. Kolona ljudi prostirala se od aerodroma do centra grada. Ljudi su se penjali na autobuse u želji da vide heroje. Tom prilikom astronauti su predsedniku Titu uručili kamen sa Meseca koji je danas izložen u Muzeju Jugoslavije u Beogradu. Milivoj Jugin je bio prisutan na svim dešavanjima na ovom događaju, čak je i astronaute dočekao na aerodromu na izlazu iz aviona.  Astronauti su gostovali na Televiziji Beograd a program je vodio Jugin. Fotografije koje svedoče ovim događajima, a do sada nisu nigde objavljivane uspeli smo da fotografišemo zahvaljujući Minji Juginu, sinu Milivoja Jugina i predsedniku astronomskog udruženja „Eureka“, Milošu Stankoviću.

Autor: Miloš Stanković, predsednik AU “Eureka” Kruševac

Opšte je poznato da je Milivoj Jugin bio veliki  ljubitelj Sovjetske astronautike. Bio je prisutan na velikom broju kongresa širom sveta. On je u Zvezdanom gradu boravio mnogo puta i za to vreme, izveštavajući iz Moskve, stekao je veliki broj prijatelja. Lično je poznavao Titova, Leonova, Pavkoviča i mnoge druge slavne astronaute. Dosta puta je prisustvovao lansiranju sovjetskih raketa o čemu svedoče fotografije koje su dobijene na uvid iz njegove lične kolekcije.

Sada davne 1967. godine, na Beogradskom sajmu održao se I sajam kosmonautike. Tada su izloženi eksponati bile makete sovjketskih letelica. Sajmu je prisustvao ogroman broj ljudi, a naravno i Jugin. Sa sigurnošću možemo reći da je Milivoj bio jedan  od inicijatora ovog događaja. Miloš je takođe, uslikao I autentične fotografije, koje samo još jednom pokazuju koliko je ime Milivoja Jugina bilo važno za tadašnju Jugoslaviju. Ovde nije potrebno mnogo objašnjavati jer fotografije govore više od reči.

Vratimo se sada na SAD. “Apollo 13” ostao je upamćen kao misija koja se neuspešno okončala, ali sa druge strane i veoma uspešno jer su astronauti preživeli. Za vreme sve te “frke” oko povratka posade sa Meseca, Milivoj je boravio u Americi. Tom prilikom poslao je I pismo svojim bližnjima, koje je sačuvano od zaborava. Na njemu se jasno vidi nalepnica logotipa misije “Apollo 13”.

Jugin je, naravno prisustvovao I zajedničkoj Misiji Apollo – Sojuz iz 1975.godine. Verovali ili ne, sa tog putovanja poneo je karticu za kaprking u okolini kosmodroma. Kartica je I danas očuvana i njegov sin ju je ustupio da pogledamo.

Jugin je, prema rečima njegovog sina, napisao 14 knjiga. Neke od najpoznatijih su:  Veštački Zemljini sateliti (1960), Osvajanje Vasione (1963), Sateliti i kosmički brodovi (1965), Čovek i Kosmos (1969) I mnoge druge. Međutim postoji primerak Juginove knjige “Put u Kosmos” koji se u potpuno razlikuje od ostalih. Zašto? Jugin je ovu knjigu nosio mnogo puta na svojim putovanjima I u Ameriku I u Moskvu. Svaki put kada mu se ukazala prilika da se u delu knjige posvećenom nekom događaju, letelici ili astronautu potpiše neko od aktera, oni su to I učinili. Tako na primer, u delu posvećenom misiji “Apollo 12” stoje originalni potpisi astronauta. Isto tako, u delu posvećenom misiji Apollo-Soyuz potpisani su svi ćlanovi posade. Ovaj primerak ima neprocenjivu vrednost. U mnogim delova knjiga postoje posvete koje su astronauti koji su mu privatno bili dobri prijatelji napisali. Miloš je imao čast I retku priliku da prelista ovu knjigu, zabeležio je neke najzanimljivije delove.

Pored astronautike, iz hobija bavio I slikarstvom – akvarel tehnika. U velikom broju gradova kao što su Moskva, Pariz, Beograd I mnogi drugi, održao je svoje izložbe. Ove fotografije nisu toliko dostupne javnosti, zato želimo da vam pokažemo neke od najistaknutijih radova.  Fotografije nisu uslikane u originalu, već iz kataloga sa izložbe u Moskvi.

I DEO

Predsednik astronomskog udruženja „Eureka“ iz Kruševca, Miloš Stanković, posetio je nedavno sina Milivoja Jugina. Tom prilikom razgovarali su o mnogim tema iz Svemira, ali cilj posete i razlog susreta bio je rad i tragovi koje je za sobom Milivoj ostavio.  Među ljudima koji se bave  profesionalno ili iz hobija proučavaju astronautiku ili astronomiju, ime Milivoja Jugina trebalo bi da zvuči poznato.  Naravno, postoje i ljudi koji za njega nisu čuli zato ćemo deo ovog testa posvetiti i i biografiji ovom istaknutom avio inženjeru. Ovaj susret i intervju koji je Miloš dogovrio, malo je reći da ga je ostavio bez daha. Minja Jugin, sin čuvenog Jugina, tom prilikom mu je na uvid priložio veliki broj originalnih fotografija, dokumenata, kataloga, pisama i ogroman broj originalnih autograma među kojima su i potpisi Nila Armstronga, Gagarina, Tiova, Leonova i mnogih drugih.  Svu ovu dokumentaciju, neprocenjive vrednosti u svetu kolekcionara, Minja je veoma dobro očuvao. Ovi tragovi koji svedoče o mnogim događajima koji su promenili tok istorije ne bi postojali da nije bilo Milivoja, koji je i sam bio svedok istorijskih prekretnica.

Autor: Miloš Stanković, predsednik AU “Eureka” Kruševac

Ko je bio Milivoj Jugin? (Biografija – ukratko)

Milivoj Jugin rođen je 22. avgusta 1925. godine, a preminuo 20. januara 2013. Rodio se u Kikindi gde je i započeo svoje obrazovanje.  Pod uticajem porodičnog prijatelja Koste Savičeva, Jugin upisuje Mašinski fakultet u Zagrebu, a nedugo zatim se prebacuje na fakultet u Beogradu, odsek vazduhoplovstvo, na kome je i diplomirao. Bio je stručni komentator Televizije Beograd, učestvovao je u mnogim astronautičkim kongresima širom sveta. Više puta je posećivao kosmodrom Kejp Kenedi u SAD, ali nebrojano puta i Zvezdani grad sovjetskih kosmonauta u okolini Mosvke.  Uživo je 1969. za Televiziju Beograd prenosio, sa lica mesta, lansiranje rakete „Saturn V“ u okviru misije „Apollo 11“ koja je za cilj imala da po prvi put bezbedno spusti ljude na Mesec. Nakon lansiranja, vratio se u Beograd odakle je iz studija prenosio i samo sletanje na Mesec. Pisao je za mnogo naučnih časopisa i listova. Održao je ogroman broj predavanja o astronautici. Napisao je 14 knjiga i dobio veliki broj priznanja za širenje nauke. Bio je dobar prijatelj sa poznatim astronautima, neki od njih su njegovu sliku i nosili u Svemir.

Intervju sa Minjom Juginom, sinom Milivoja Jugina.

Možete li mi reći nešto više o Milivoju i počecima njegove karijere?

On se rodio u Kikindi 1925. godine. Za vreme rata otišao je u današnju Ukrajinu i završio Vazduhoplovnu akademiju. Nakon toga se vratio u Beograd oko 1947. godine i upisao mašinstvo u Beogradu. Obzirom da je bio vojno lice, po završetku faklteta zaposlio se u vazduhoplovnom institutu u Žarkovu. Tamo je radio do 1963. Pošto tih godina nije moglo da se putuje u inostranstvo ako si vojno lice, bio je prinuđen da ide na suđenje. Vrlo brzo mu je vraćen pasoš koji je bio kod načelnika.

Znamo da je bio konstruktor aviona, ali kada je počeo ozbiljnije da se bavi astronautikom?

On je radio na aerodinamici Galeba G2, bio je potpuno posvećen avionima i primarni poslovi bili su vezani za avione. Posle se zaposlio u vojno-tehničkom insitutu kao civilno lice pri vojsci, ali je mogao da putuje u inostranstvo.  Njegova ljubav prema astronautici javila se iz hobija. Uvek je voleo tu sferu i bio je član Saveznog astronautičko- raketnog društva. Vremenom su počeli da ga zovu sa televizija i iz novina  jer su saznali da je dobro informisan o astronautici. Često je izveštavao i pisao članke za novine.

Da li je Milivoj išao u Ameriku pre lansiranja „Apollo 11“?

Ne, tada je prvi put otišao u Ameriku sa ciljem da uživo prenosi lansiranje rakete „Saturn V“. Tada je izgvovorio čuvenu rečenicu „Užasno i veličanstveno!“. U Americi je bio oko 30 puta, a u Rusiji preko 80 puta.

Koje događaje Vi najviše pamtite iz tog perioda ?

Ja se sećam da je ruski astronaut Pavle Popovič bio u našem stanu. Sa ocem sam bio u Zvezdanom gradu gde su živeli svi ti astronauti. Bili smo u kući kod Popoviča i Leonova. Vidim, postoje ljudi koji sumnjaju u istinitost sletanja na Mesec. Molim Vas, to je smešno. Posle „Apollo 11“ misije bilo ih je još nekoliko. Prvo bi odreagovao Sovjetski savez.  Sećam se „Apolla 13“. Ćaletov prijatelj, Majk Vučelić radio je na tom projektu.

Nakon kratkog, formalnog intervjua, usledio je neformalni. Za vreme dogovora o ovom susretu, Miloš je zamolio Minju da pripremi svu dokumentaciju i fotografije koje je sačuvao od svog oca. Došao je i trenutak da se otvori neprocenjiv kofer prepun uspomena i svedočenja o prošlosti. Obzirom da je vreme bilo ograničavajući faktor, posvetili smo se najviše onim „najvrednijim“ suvenirima. Nismo uspeli da prelistamo sve, jer je dokumentacije toliko da, ukoliko bismo svakom papiru posvetili pažnju, za to bi nam bilo potrebno mnogo vremena, a naročito zato što svaki ima svoju priču. Isto tako iza svakog se krije istorijski događaj kome treba posvetiti pažnje mnogo više od jednog pasusa.

Kao što je već rečeno, Milivoj Jugin, na licu mesta je prisustovao lansiranju „Apolla 11“. Sa tog istorijskog događaja koji predstavlja tehnološku, naučnu i političku prekretnicu, Jugin je sačuvao nekoliko suvenira.  Za početak smo prelistali originalni primerak novina iz 1969. godine koje je Jugin doneo iz Amerike. Nakon toga, usledio je šok. Svako ko se iole rauzme ili prati istražovanja Svemira, pred ovim draguljima ne bi ostao ravnodušan. Minja nam je pokazao originalni potpis Nila Armstronga na njegovoj forografiji, kao i ID PRESS karticu Milivoja Jugina, koju je nosio za vreme lansiranja „Apollo 11“ na kosmodromu Kejp Kenedi. Naravno uz dozvolu, sve  je fotografisano.

Nakon što su se utisci slegi, Miloš je nastavio da lista dokumentaciju i odjednom, eksplozija! Pojavila se slika Jurija Gagarina sa originalnim potpisom. Međutim, to nije sve tu je bila i fotogrtafija Milivoja Jugina i Valentine Teraškove ( prve žene u Svemiru), sa njenim potpisom.

Milivoj Jugin bio je jedan od retkih koji je 60-ih godina bio prisutan na obe strane. Podjednano je pratio lansiranja „Apollo“ programa i Sovjeta, sa druge strane. Međutim, njegovi radovi dokazuju, da je ipak bio više naklonjen Sovjetima. Tako je jednom prilikom za vreme posete Zvezdanom gradu dobio i ključ rakete „Sojuz“. Naravno, ovaj neprocenjivi eksponat veoma je dobro očuvan i ovom prilikom uslikan. Svako ko je upućen u tadašnja dešavanja zna da su Amerikanci voleli da sve bude „na dugme“, dok su se Sovjeti držali starog i proverenog startovanja rakete uz pomoć ključa.

Pored svih ovih neverovatnih suvenira koje smo naveli, uslikano je još mnogo toga! NASTAVIĆE SE…