U Regionalnoj privrednoj komori Kruševac u četvrtak 29. januara održana je prezentacija udruženja mladih “Akademija Nacionalnog Razvoja” iz Beograda. Rad udruženja koje je osnovano 2013. godine predstavio je predsednik UO Filip Čolaković.
Prema rečima Filipa Čolakovića osnovna ideja je pružanje podsticaja mladima da se bave naukom i šire znanja. Među ciljevima ovog udruženja su i primena inovativnih momenata u procesu obrazovanja, učenje kroz debate, promocije naučno-istraživačkog rada, povezivanje mladih lidera i institucija i jačanje kapaciteta Organizacija civilnog društva. U uvodnom delu prisutnim gostima predstavljeni su rezultati dosadašnjeg rada udruženja, održane tribine, okrugli stolovi i realizovani projekti. Neki od projekata koji su realizovani i koji su predstavljeni su: SKI Model United Nations – Zlatibor 2014., “S MUN” konferencija u Banja Luci 2014., učešće na World Space Week projektu sa aktivnošću “Na kafi sa astronomom” itd. Prisutnima su predstavljeni i članovi iz Kruševca, dipl. istoričar Mladen Veljković i prof matematike Jelena Nikolić koji će raditi na realizaciji aktivnosti udruženja na prostoru Kruševca i Rasinskog okruga.
U nastavku je održan okrugli sto na temu “Prednosti i mane civilnog sektora u oblasti funkcionalnog obrazovanja u Srbiji”. Na okruglom stolu pored domaćina iz udruženja Akademije Nacionalnog Razvoja učešće su uzeli i članovi astronomskog udruženja Eureka (Miloš Stanković, Aleksandar Jovanović, Nikola Nedeljković i Aleksandar Ristić), dr Marijana Gavrilović sa Više hemijsko-tehnološke škole u Kruševcu, Vesna Ćivković iz Kancelarije za mlade Kruševac, Slađana Ilić – zamenik direktora srednje ekonomsko-trgovinske škole u Kruševcu, profesor istorije Nikola Pantelić i Marija Džunić iz Agencije za regionalni razvoj rasinskog okruga. Tokom okruglog stola svi učesnici su izložili probleme sa kojima se susreće naš obrazovni sistem kada je reč o funkcionalnom obrazovanju, kao i o prednostima i nedostacima koji postoje kada je reč o radu nevladinog sektora u oblasti funkcionalnog obrazovanja. Tokom okruglog stola spomenut je i rad Saveta za karijerno vođenje u Kruševcu, aktivnosti koje je savet realizovao u prethodnom periodu i šta je u planu. Na kraju okruglog stola došlo se do zaključka da u samom obrazovnom sistemu je potrebno izvršiti određene promene, jer postoji deo gradiva koji je učenicima nepotreban i treba staviti akcenat da se učenici nakon završenog školovanja pripreme za brzo i efikasno uključivanje u privredne tokove. Promene obrazovnog sistema moraju krenuti od samog Ministarstva prosvete u cilju poboljšanja osposobljenosti mladih za uključivanje u rad privrede. Razgovarano je o načinima kako bi privreda trebala da bude bolje povezana sa obrazovnim sistemom i ustanovama, gde bi od strane privrede bili slati signali o potrebnim kadrovima o obrazovnim profilima, a obrazovni sistem bi trebao da na najbolji način odgovori na zahteve privrede. Nažalost kod nas postoji problem gde od strane privrede postoji određena doza otpora i nesaradnje kada je reč o realizaciji praktične nastave za učenike srednjih škola, ali i fakulteta, dok takođe i od strane obrazovnih ustanova postoji doza otpora da se izvrše potrebne promene sistema. U razgovoru je spomenuto da bi Regionalna privredna komora bila odličan medijator kako bi se problemi u saradnji privrede i obrazovnog sistema prevazišli. Takođe su nabrojani primeri i drugih obrazovnih sistema u drugim zemljama, način na koji su to oni rešili. Jedan od načina kako nevladin sektor može da se uključi u rešavanje problema implementacije funkcionalnog obrazovanja jeste pute projekata. Naime, kada se priča o projektima govori se o projektnom opismenjavanju mladih ljudi gde bi putem pisanja projekata, njihove realizacije i analize ostvarenih rezultata dobili potrebne veštine da nakon obrazovanja mogu brže da se prilagode zahtevima realnog sektora i privrede. Takođe su navedeni primeri i takmičenja virtuelnih preduzeća kao odličnog primera iz prakse za učenike srednjih škola i programa “Pokreni se za budućnost” (nekada PECD) iz Niša kao primer dobre prakse za studente. Takođe je bilo reči i o pokretanju zajedničkih projekata i programa obrazovnih institucija i privrede gde bi se učenicima i studentima omogućilo da teorijsko znanje primene u praksi rešavajući konkretne probleme iz privrede i time pored sticanja potrebnih veština sebi stvarali uslove za brže zapošljenje i napredovanje. Ova ideja bi se mogla podvesti pod javno-privatno partnerstvo.
Takođe je bilo reči i o potencijalnim oblastima koje bi bile od interesa za lokalnu sredinu gde bi se projekti namenjeni funkcionalnom obrazovanju mogli da primene. To su pre svega poljoprivreda, prehrambena industrija, informatičke tehnologije, energetika i obnivljivi izvori energije.
Na kraju okruglog stola sumirani su svi problemi koje su učesnici izneli, kao i prednosti i mane koje će svima, ali i ANR koristiti za definisanje daljih aktivnosti na polju funkcionalnog obrazovanja, gde su date sugestije o kreiranju online kurseva koje će svako moći da pohađa i stiče potrebna znanja za realizaciju projekata, zatim potreba da se uradi analiza obrazovnih sistema drugih zemalja i da se napravi komparacija sa našim, kao i izrada konkretnih predloga kako bi se obrazovni sistem u zemlji poboljšao. Takođe je zaključeno da napori koji se ulažu u promociju nauke putem održavanja radionica i predavanja su dobri i da ih treba povećati i učiniti dostupnijim drugima uz primenu savremene informacione tehnologije.
Fotografije sa događaja možete pogledati u albumu.
